Osnovne informacije o ERS

U tekućoj transformaciji sveta rada vođenoj ekološkom, ekonomskom i socijalnom održivošću, značajno uključivanje radnika na svim nivoima i njihovih predstavnika u pogledu predviđanja i upravljanja promenama može pomoći da se smanji gubitak radnih mesta, održi zapošljivost, poboljša konkurentnost i ublaže uticaji na sisteme socijalne zaštite i povezane troškove prilagođavanja. Evropski radnički saveti (ERS), tela za informisanje i konsultacije koja zastupaju zaposlene sa sedištem u EU u okviru multinacionalnih kompanija, čija su pravila utvrđena u Direktivi o Evropskim radničkim savetima 2009/38/EZ1 („preinačena Direktiva“), važan su deo opsežnog okvira politike socijalnog dijaloga.

Pravo na informisanje i konsultacije propisano je Poveljom EU o osnovnim pravima iz 2000. godine (član 27). Ugovor o funkcionisanju Evropske unije (TFEU) takođe promoviše socijalni dijalog između rukovodstva i radnika (član 151) i prepoznaje ulogu socijalnih partnera (član 152).

ERS su tela koja zastupaju zaposlene sa sedištem u EU u okviru multinacionalnih kompanija. Preko njih, zaposleni u preduzećima ili grupama preduzeća koja posluju u dve ili više Zemalja članica treba da budu informisani i konsultovani o transnacionalnim pitanjima koja ih se tiču. ERS igraju važnu ulogu u usaglašavanju ekonomskih i društvenih ciljeva u okviru jedinstvenog tržišta, posebno u svetu rada koji se menja. ERS stvaraju vezu između zaposlenih u istoj kompaniji ili grupi u različitim Zemljama članicama i pružaju strukturu koja omogućava efikasan dijalog između centralnog rukovodstva i predstavnika radnika unutar ovih subjekata.

Zakon EU o ERS ima za cilj da premosti jaz između sve transnacionalnijeg korporativnog odlučivanja i nacionalno definisanih i nacionalno ograničenih prava radnika na informisanje i konsultacije. Kada se odluke kompanije donose na transnacionalnom nivou, nacionalni sistem informisanja i konsultacija ne omogućava zaposlenima u različitim Zemljama članicama da zajedno organizuju ulazne informacije i izraze svoje stavove ili zabrinutosti o ovim transnacionalnim pitanjima.

ERS promovišu zajedničko razumevanje transnacionalnih izazova sa kojima se suočavaju velike multinacionalne kompanije i uključivanje zaposlenih u proces donošenja odluka, sa ciljem razmene mogućih rešenja, olakšavanja njihovog sprovođenja i povećanja uticaja strateških izbora koje donosi poslodavac.

Prema dostupnim podacima iz 2021. godine, 3676 multinacionalnih kompanija koje posluju u Evropskom ekonomskom prostoru (EEA) predstavljalo je preduzeće ili grupu preduzeća u okviru delokruga Direktive, zapošljavajući blizu 30 miliona radnika u EEA. 55 Evropskih radničkih saveta ili sporazuma o transnacionalnom informisanju i konsultacijama dogovorenih između predstavnika zaposlenih i centralnog rukovodstva funkcionišu u oko 1000 kompanija^[1].

Broj kompanija sa ERS je relativno stabilan poslednjih decenija. Stopa pokrivenosti i ukupan broj ERS nisu se značajno promenili od preinačenja, pri čemu su novoosnovani ERS zauzeli mesto raspuštenih, uglavnom zbog restrukturiranja (spajanja).

Danas koegzistira nekoliko vrsta sporazuma o informisanju i konsultacijama u velikim multinacionalnim kompanijama:

– Sporazumi pre 1996. godine („dobrovoljni sporazumi“): preduzeća sa ovim sporazumima ne podležu Direktivi. Kada ih strane zajednički obnove ili revidiraju nakon njihovog isteka, ovi sporazumi i dalje ne podležu Direktivi iz 1994.godine (niti preinačenoj Direktivi);

– sporazumi potpisani ili revidirani tokom perioda transpozicije od 2009. do 2011.godine: preduzeća sa ovim sporazumima podležu pravilima koja su važila kada su sporazumi potpisani/revidirani (tj. onima navedenim u zakonu kojim se transponuje Direktiva iz 1994.godine). Kada ih strane naknadno obnove ili revidiraju, ovi sporazumi i dalje ne podležu preinačenoj Direktivi);

– sporazumi zaključeni u skladu sa Direktivom iz 1994.godine ili Direktivom iz 2009.godine (i nisu revidirani tokom perioda transpozicije od 2009.do 2011.godine) ili u skladu sa Direktivom iz 2009.godine: Preduzeća sa ovim sporazumima podležu preinačenoj Direktivi.

– procedure informisanja i konsultacija: umesto ERS, strane mogu uspostaviti proceduru informisanja i konsultacija prema članu 6(3) preinačene Direktive.

ERS se mogu osnovati u kompanijama u okviru jurisdikcije zemlje članice EU/EEA, čak i ako se sedište kompanija nalazi van EU. Najveći broj ERS nalazi se u multinacionalnim kompanijama sa sedištem u Sjedinjenim Američkim Državama (170), Nemačkoj (124), Francuskoj (102), Ujedinjenom Kraljevstvu (92), Švedskoj (69), Holandiji (58), Švajcarskoj (48), Italiji (38), Finskoj (37), Belgiji (36), Japanu (31).

Prema sektoru delatnosti, većina ERS je koncentrisana u velikim metaloprerađivačkim, uslužnim ili hemijskim multinacionalnim kompanijama.

Sve u svemu, ERS nisu podjednako raspoređeni u svim sektorima. Prema Evropskom sindikalnom institutu[2], glavni razlog za varijacije u broju ERS između sektora su njihove različite karakteristike, tj.:

• veličina kompanije;
• preduzeća koja posluju na lokacijama sa visokom koncentracijom zaposlenih (fabrike ili proizvodni pogoni) olakšavaju organizaciju radnika;
• kompanije u sektorima u kojima je radna snaga raspoređena u različitim državama (npr. građevinski ili transportni sektor) teže osnivaju ERS.

Ukupni godišnji troškovi rada ERS zavise od strukture ERS i broja održanih sastanaka. Ovi troškovi se često povećavaju kada je u toku opsežno restrukturiranje, kako se povećava intenzitet rada ERS. Ocenom Komisije iz 2018.godine utvrđene su sledeće procene troškova za rad ERS u skladu sa preinačenom Direktivom: fiksni troškovi samo za rad ERS sa prosečnim godišnjim tekućim troškovima u iznosu od 160 900 EUR. Kada se uzmu u obzir ne samo fiksni troškovi već i rashodi koji se odnose na vreme koje zaposleni provedu u aktivnostima u vezi sa ERS, prosečni ukupni trošak preinačenog ERS godišnje je 240 000 EUR, ili 0,009% prometa prosečne kompanije koja ima ERS^[3].

---

^[1] ERS baza podataka Evropskog sindikalnog instituta (ETUI)

[2] De Spiegelaere S.; Jadodzinski R. (ETUI) (2015) Evropski radnički saveti i radnički saveti SE 2015.godine Činjenice & Brojke

^[3] SWD (2018) 187 konačan, str. 37. – RADNI DOKUMENT KOMISIJE